Svetosavski nacionalizam je totalni, fundamentalni i  „ evađeoski i organski nacionalizam “(N.Velimirović)

Riječ dvije o sv. Nikolaju Velimiroviću, inače  u današnjoj Crkvi Srbije izuzetno cijenjenom svecu i misliocu, vjerojatno i najcjenjenijem. Prije II. svjetskog rata  bio je ljubitelj Hitlerove ideologije i prakse, te politički podupiratelj i prijatelj  Dimitrija Ljotića  predratnog i ratnog srbijanskog fašista, širitelja antisemitizma, koji je i legalno djelovao ( pokret Zbor) suradnik Nijemaca za okupacije Srbije.  Svetac ga i sahranio u Sloveniji gdje je poginuo 22. travnja 1945. I nahvalio ga i kao jednog od najvećih srpskih sinova. Tamo je Ljotić  dospio bježeći iz Beograda još od listopada 1944. od komunista, Rusa. Kako se tamo našao i budući svetac, pa ga i sahranio 24. travnja, nije sasvim jasno. On je naime po ocu Ranković Ljubi napustio Dachau nakon što su ga oslobodili Amerikanci, a to se dogodilo 29. travnja 1945. Sam svetac u govoru na Ljotićevom grobu kaže kako su se sreli u Beču i razgovarali (i) o budućoj suradnji  ljotićevaca i četnika, a  to se moralo zbivati prije 29. travnja 1945. I bilo je , jer je pušten iz logora Dachaua ranije, navodno baš na Ljotićevu intervenciju. Na pogrebu je bio i četnički vojvoda Momčilo Đujić u čiji je štab Ljotić i pošao iz Beča.  Bio zatvaran od Nijemaca u manastirima po Srbiji. Monah zatočen u manastiru - prije bi se radilo o kućnom pritvoru gdje je završio kao britanski čovjek, špijun. Navodno je sudjelovao u organizaciji puča generala Simovića što je Nijemcima sigurno bilo poznato, kao i njegove veze s Britanijom i Amerikom još od I. sv. rata.

Svetosavski nacionalizam- organski nacionalizam
Nikolaj Velimirović je bio izuzetno obrazovan, obrazovanje je uglavnom stekao na zapadu (Švicarska, V.Britanija, Njemačka…) pa ga je SPC poslije slala u Rusiju da se malo „popravoslavi“.  U svoje doba sigurno najobrazovaniji velikodostojnik Srbske crkve, a možda bi to bio i danas. Poznavao je svjetske jezike, religije, filozofiju i po tome , mimo pravoslavlja, „lutao“, zbog čega je bivao i sumnjiv u  crkvenim krugovima. Prvi je veliki srbijanski propagandist ,za vrijeme I. sv. rata boravio  u Britaniji i Americi, odličan govornik engleskoga. Uvjeravao ih je kako Srbijanci nisu krivi za izbijanje rata ( sarajevski atentat) kako oni nisu „balkanski urođenici“ već su stari, kulturni balkanski narod i t.d. I u tome  uspio, jer su oni ionako znali prave uzroke rata, a ni povod im nije bio nepoznat. Može ga se smatrati rodonačelnikom srbijanske propagande, prvenstveno svetosavske, te bez grješke uvidjeti kako i današnja „komšijska“ propaganda ide njegovim stopama i utabanim stazama, zbog čega nas on i najviše zanima. Pored toga najvažniji je kao graditelj svetosavlja, svetosavskog nacionalizma, a ono nas ovdje također zanima. Malo ćemo stoga zaviriti u njegovo predavanje održano 1935. pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save.“, koje je ustvari predložak svetosavlja, shvaćenog kao svetosavski nacionalizam, odnosno srbijanski nacionalizam izgrađen tridesetih godina prošlog stoljeća u doba uspona i u duhu europskog fašizma (nacizma).

Zima dolazi, preobrazba ljetnog jorgovana

Sposobnost Sv. Save da se „odzemlji“ i „onebesi“ koje mu pridaje Nikolaj srbski,  naziva  „azijskom sposobnošću“, sposobnošću „ velikih religijskih ličnosti iz Azije“. U susretu sa „Suncem Pravde“ azijski „božanski ljudi“ teže biti, zauvijek, „usamljeni s usamljenim“, (N.V.) ali Sv. Sava to iskustvo ne želi zadržati za sebe - on je NadSvetitelj, ili još više, SveSvetitelj, pa božansko iskustvo prenosi na narod, biva „zidar  svoga naroda“.  Tu je dakle , na Nebu, podrijetlo svetosavskog nacionalizma.

Овај Савин национализам обухвата народну цркву, народну династију, народну државу, народну просвету, народну културу и народну одбрану. Основу и центар свега Светосавског национализма чини народна црква.“ ( Citiram  u originalu, a to znači na ćirilici kako bih i tako pokazao da je ćirilica i hrvatsko, povijesno, pismo i kako Srbija na nju nema nikakva ekskluzivna prava, već je to samo još jedan srbijanski izmišljeni i umišljeni ekskluzivitet u stilu „niko nema što Srbin imade…“ Naravno, slučaj ćirilice uvedene 1991. u Vukovaru, na tenkovima i preko Ovčare, druga je priča.)

 Nemam komentar na naprijed citirano, osim; godina je 1935., a tamo sjevernije upravo jača :  Jedan narod, jedno carstvo, jedan Vođa ( Ein Volk, ein Reich, ein Führer.).  Što tom Vođi, Hitleru, nedostaje? Pa jedna , državna, narodna,, crkva, dakle po Nikolaju srbskom  nedostaje mu temelj, kao i svim ostalim europskim državama koje državnu crkvu, narodnu,  zapravo nemaju, a nekima se tek čini kako ju imaju, ali to nas ovdje ne zanima. Jedini pravi totalni (crkva, narod, država, dinastija, vojska, prosvjeta, kultura) fundamentalni (državna crkva)- „ evađeovski i organski“ nacionalizam  već 700 godina imaju Srbijanci. Hitler je početnik, uostalom „prost zanatlija i laik“, a za izgradit pravi nacionalizam, takav kao srbijanski najstariji, „savršeniji, jer je evanđeoski i organski“ treba „svetac i genije“, 

Idemo dalje u predavanje: „Ипак се мора одати поштовање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео, да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у XX веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју. А нама је тај посао свршио Свети Сава, први међу светитељима, први међу генијама и први међу херојима у нашој историји.“ Свршио га је савршено, свршио га је без борбе и без крви, и свршио га је не јуче или прекјуче него пре 700 година. Отуда је национализам српски, као стварност, најстарији у Европи. По историјама се пише, како се национализам у Европи отпочео будити и остваривати тек од Мађарске буне у 1848 години. Ако је то истина, онда значи да је национализам српски старији од европског за пуних 600 година. И не само да је старији него је и савршенији, јер је јеванђелски и органски…

Hitler je doista tražio državnu crkvu i pronašao ju u navodnoj „vjeri njemačkih otaca“ u poganskim nordijskim božanstvima. Ona se donekle i ukorijenila, naročito u krugovima SS-a. Zar ovo, poganstvo, također ne povezuje nacizam i svetosavlje, jer Sv. Sava je u mnogome pretkršćansko, pogansko, božanstvo, „svetitelj“. ( vidi Veselin Čajkanović, 188.- 1946,  akademik SANU, „Mit i religija u Srba“ , SKZ, Beograd, 1973. O tome sam 7. 1. 2020., objavio članak pod naslovom „Vučje svetosavlje u Srpskoj crkvi“ u Hrvatskom fokusu.)

Srbijanski svetosavski nacionalisti, svjetovni, a naročito oni iz Crkve Srbije, brane sveca od optužbi da je nacist, kakvim su ga i komunisti smatrali, a njegova je rehabilitacija, ne slučajno, počela za Slobodana Miloševića i  „događanja“ od sredine osamdesetih.

Vjerojatno su u pravu: nije Nikolaj srbski nacist, već je eto, Hutler , pokazalo se, neuspješnii, a vjerojatno slučajni, plagijator svetosavlja- tog najstarijeg i najasvršenijeg , „ evanđeoskog i organskog“ nacionalizma.  
U svetosavskom, organskom nacionalizmu sve je savršeno. Primjerice kultura, od narodne pjesme , veza, rezbarije po do..ne znam čega  sve ne. Još dvije sitnice, prva dokle seže srpska svetosavska država i kako se ona osvaja, „oslobađa“. Dotle dokle seže „zemlja otaca“ ( grobovi) otadžbina, nj. Vaterland. ( Stisnula ih aktualno LGBTXYZ ideologija, pa su „posudili“ domovinu.) A to je kao što vidimo i danas u operacionalizaciji svetosavlja na terenu rastezljiv teritorij. Nikolaj srbski ga je na epitafu oko planiranog hrama ( prošli nastavak) rastegnuo „tamo daleko iza Drine“, a ovi današnji svetosavci „srbski svet“ rastežu daleko dalje na sve četiri strane svijeta. Drugo, izvan otadžbine svetosavski nacionalizam se , kao, ne smije širiti mačem.. Vidljivo je u svako doba povijesti, dana i noći kako je to propaganda, i gola laž iz male zemlje velike laži, Srbije,  gdje je i ona funamentalna i organska.  

Nastavavit ćemo  u još jednom nastavku  ovaj serijal o  svetosavskoj „deustašizaciji“ Hrvata, Hrvatske i aktualnoj "specijalnoj joj operaciji"..

( Nastavit će se)

Mato Dretvić Filakov  ...